Natalija Žanetić Car

Dragi Djede... Prvo da te pozdravim, nismo se dugo vidjeli uživo, bar koliko se sjećam. Nisam ti to nikad rekla pa koristim priliku, neka priča ko šta hoće, ali ja još uvijek vjerujem u tebe. To što sve stigneš obić za jednu noć samo znači da imaš dobre putničke veze jer, kad pogledaš malo bolje, nije to dosad nitko ni pokušao pa ne može ni tvrdit da se ne može. A i ti sobovi, tko zna šta im daš da puše kad lete, pa još i saonice vuku! Znam da si zaboravio na mene prošle godine kao što ćeš vjerojatno i ove, ali znam. Djeca su ipak na prvom mjestu pa se ne bunim, to tako valjda mora biti. Ne smeta me recesija, mislim da je čak i dobro došla, neimaština i krediti između nas stvaraju neraskidive veze. Ali jedno te molim : donesi mi par kila živaca da sve ono što me čeka u narednoj godini prođe što bezbolnije. Važno mi je da imam bar do Uskrsa a onda ću vidit šta se može sa zekom odradit. Al donesi prave, ne one kineske što traju par dana. Ništa drugo ne tražim i ništa mi ne treba. I oprosti, ali ove godine kad dođeš neće bit onih keksića i čokoladnih kuglica kao prošle godine, jbga, kriza je.

Prikaži više